Industrija nam truje decu, a države ćute (5): Računi ubijaju kasirke

Hormonski ometači izazivaju kancerogena oboljenja i prerani pubertet kod devojčica već sa osam godina, a kod dečaka sa devet. Ti ometači nalaze se u hrani proizvedenoj uz upotrebu pesticida, u plastičnoj ambalaži za hranu, u kozmetičkim proizvodima od pelena i krema za bebe do odeće, šampona, maskara, pudera i raznih gelova i sanitarnih proizvoda. Uprkos tome, pod uticajem krupne industrije države članice EU još nisu uspele da se slože oko zabrane ovih jedinjenja.

Ovih dana tema se našla na stolu odgovornih ministara Evropske unije koji su sastanak završili onako kako ga završavaju već proteklih sedam godina – bez sporazuma. Industrijski lobi vrši pritisak da se odredi dozvoljena količina hormonskih ometača i da se onda na osnovu toga neki proizvodi zabranjuju, a drugi dobijaju dozvolu. Industrijski lobi zapravo pokušava da na ovaj način ostavi rupu u budućem zakonu koja bi mu omogućila da nastavi po starom. Francuska, Danska i Švedska na poslednjem bezuspešnom sastanku blokirale su odluku tražeći da kriterijumi budu sigurniji. Industrija tako nastavlja da nam prodaje hormonske ometače dok države i Evropska unija – ćute.

Kad uđu u organizam bilo kroz udisanje, hranu ili odeću, naše telo ih prepoznaje kao da su esterogeni iako oni to nisu. Esterogeni su poznati pod imenom ženski hormoni, mada ih imaju i muškarci, ali u znatno manjoj meri. Jedan francuski lekar slikovito opisuje situaciju kroz koju prolazi organizam kada u njega počnu da ulaze hormonski ometači: “To je kao da vam neko kuca na vrata, vi pitate ko je, on kaže poštar, a u stvari je gangster i ubica – a vi, verujući mu otvorite vrata.” Unošenje hormonskih ometača pokreće čitav niz hormonskih procesa koji dovode do ranog puberteta kod dece – devojčice dobijaju mesečni period i rastu im grudi već sa osam godina, a dečacima se već u devetoj godini uvećavaju testisi i uočava se pojačana maljavost. Hormonske promene kod dečaka mogu da budu i takve da dobijaju ženske oblike, povećane grudi, debljaju se i slično. Kod odraslih dugoročno dolazi do teških oboljenja i neplodnosti. Francuska agencija za javno zdravlje objavila je ovih dana zabrinjavajući izveštaj u kome se govori o sve rasprostranjenijoj pojavi ranog puberteta kod dece. U izveštaju se kaže da prerani ulazak u pubertet dugoročno narušava zdravlje i izaziva velike i traumatične psihološke promene kod dece.

“Rizik od kasnijih kancerogenih oboljenja je povećan”, kaže američki endokrinolog Luiz Grinspen u knjizi posvećenoj ovom problemu. Jedna od analiza kose dece uzrasta do 12 godina laboratorije HBRU iz Luksemburga, pokazala je da su hormonskim ometačima izložena i deca na selu i to zbog pesticida koji se upotrebljavaju u poljoprivredi. U njihovoj kosi nađeni su neki od sastojaka koji postoje i u narandžastom gasu koji su SAD koristile u ratu u Vijetnamu kao oružje. Prerani pubertet u Francuskoj uglavnom pogađa devojčice – skoro 1.200 svake godine, dok je dečaka nešto više od stotinu. Francuski epidemiolog Žoel de Moal upozorava, međutim, da podatke o dečacima treba uzeti s oprezom zato što rani pubertet kod njih nije tako vidljiv kao kod devojčica. Posledice su teške i dugoročne. “Pođite već od toga da dete psihološki nije spremno da vidi svoje izmenjeno telo. To je složeno čak i kada dete uđe normalno u pubertet, a kamoli kada se to dogodi u osmoj godini”, objašnjava francuska lekarka Kristin Baroa. Osim toga, devojčice kojima telo počinje veoma rano da se razvija, postaju predmet ismevanja vršnjaka i prolaze kroz velike psihološke teškoće i pate zbog toga.

Trovanju hormonskim ometačima izloženi su svi, ali su najosetljivije trudnice i deca. Studija francuskog ministarstva zdravlja pokazala je da su kod 99,6 odsto ispitanih trudnica pronađeni tragovi ftalata koji potiču od prehrambenih ambalaža, kozmetike, boja, pesticida… Bisfenol A nađen je kod 70 odsto trudnica. Ova mat-erija koja se upotrebljava u proizvodnji nekih plastičnih mat-erijala delimično je zabranjena 2010. godine. Druge mat-erije, kao dioksini i polihlorobifenili (PCB) su zabranjene, ali dugo opstaju u životnoj sredini. Stotinak naučnika potpisalo je tekst objavljen prošle godine u parisk-om dnevniku “Mond” u kome se EU optužuje za saučesništvo sa krupnom industrijom i odugovlačenje donošenja zakona o zabrani hormonskih ometača. Udruženje potrošača Francuske primilo je brojne žalbe građana koji kažu da ne znaju da raspoznaju koji su sastojci na etiketama kozmetičkih proizvoda štetni, a koji nisu. Udruženje je zato u saradnji sa “Oficinea”, proizvođačem organske kozmetike bez sastojaka naftnog porekla, proizvelo besplatnu aplikaciju “Clean Beautdž” za pametne telefone. Čim potrošač unese ime sastojka, na ekranu mu se pojavi objašnjenje sa odrednic-om da li je reč o hormonskom ometaču ili alergenu.